Отдел VI. Расчленение империи

Глава XV

Глава XIV

Глава XIII

Глава XII

Глава XI

Глава X

Глава IX

Глава VIII

Глава VI

Глава V

Глава IV

Глава III

Глава II

Глава I

ОТДЕЛ VI. КОМНИНЫ

ИСТОЧНИКИ И ЛИТЕРАТУРА

(Приведенные Ф.И. Успенским)

1 Главные пособия: Delarc. Les Normands en Italic depuis les pre­mieres invasion jusqu'a 1'avenement de S. Gregoire VII. Paris, 1883; Heinemann. Geschichte der Normannen in Unteritalien und Sicilien. Leipzig, 1894; Chalandon. Essai sur le regne d'Alexis I Comnene. Paris, 1900; Schlumberger. L'epopee Byzantine. Paris, 1905.

2 Σαθα Μεσαιωνικη βιβλιοθηκη. IV. Р. 137—138.

3 Cedreni II. Р. 51 б— 517.

4 Подробности у Heinemann. S. 84. Anm.l 2.

5 Schlumberger. L'epopee. III. Р. 255—256.

6 Обработка истории Роберта и Ричарда: Heinemann. Gesch. der Normannen. S. 1 1 2. Anm. 1 6, 1 7; Schlumberger. L'epopee. III. P. 624, 632 squ.; Gay. L'ltalie meridionale. P. 503.

7 Gay. P. 481.

8 Gay. L'ltalie meridionale. P. 518; Heinemann. Geschichte der Normannen. S. 182—185;Hefele-Leclercq. IV. 1189.

9 Главное пособие — ранее упоминавшаяся работа Schlumberger. L'epopee. III.

10 Cedreni 11 P. 494.

11 Барон Розен. Василий Болгаробойца. Прим. 430.

12 Этот прекрасный сборник военных, политических и нрав­ственных правил издан по кодексу Московской синодальной биб­лиотеки 285 академиком Василъевским в статье «Советы и расска­зы византийского боярина XI в.» и в Записках Историко-филол. факультета Петерб. университета. Ч. 33. Под заглавием Cecaumeni Strategicon. Многие статьи сборника прямо просятся в историю, как и приводимый текст.

13 Schiitte. Der Aufstand des Leon Tornikios im Jahre 1047. Plauen, 1896; Scblumberger. L'epopee. III. Р. 500.

1 Chalandon. Essai sur le regne d'Alexis 1ер Comnene. Paris, 1900. Р. 22; Скабаланович. Византийское государство и Церковь. С. 80—81.

2 Cedreni II. Р. 641.

3 Σαθα Μεσαιωνικη βιβλιοθηκη. IV. Р. 235—236.

4 Безобразов. Журнал М. Н. Проев. Сентябрь 1889.

5 Подробно останавливаются на этом: Gfrorer. III. 5. 636 — 640; Скабаланович. С. 89—90.

6 Ψελλος Р. 254—256 Σαθα Μεσαιων. βιβλ. IV).

7 Cedreni II. Р. 651.

8 Ψελλος. Р. 272, 273.

9 Ψελλος. Р. IV. Р. 285.

10 Annae Comnenae. Alexias. III. С. 7 (Р. 160—161). Русский перев.: Визант. историки. СПб., 1859. С. 153.

11 Chalandon. Essai sur le regne d'Alexis Comnene. Р. 30—31.

12 Bryennii III.6.

13 Alexias. III. С.4.

14 Alexias. II (Р. 98).

1 Труды В. Г. Василъевского. Т. I (изд. Имп. Акад. наук).

2 Подробно сообщает об этом Кедрин. II. 601 и след.; Attaliota. Р. 34-35.

3 Attaliota. Р. 43.

4 Византия и печенеги. I. С. 3 1.

5 Attaliota. Р. 298, 301; Skilitz. Р. 379, 341.

6 Schlumberger. L'epopee Byzantine. Partie III. P. 544.

7 Cedreni H. P. 608; Glicas. P. 598.

8 Dulaurier. Recueil des historiens de Croisades. Histor. Orientaux.

9 Мысль эта выражена у Gfrorer. III. 3. 687.

10 Берем место Иоанна Скилицы — Cedreni II. Р. 668.

11 Gfrorer. III. 5. 737—738.

12 Cedreni II. Р. 687 (свидетельство Иоанна Скилицы).

13 Gfrorer. III. 5. 782-784.

14 Эта сторона разработана у Gfrorer. III. 5. 788 и след.

15 Cedreni II. Р. 701.

16 Cedreni II. Р. 707.

17 Alexias. Lib. III. С. II (Р. 177-178).

18 Cedreni II. Р. 732.

19 Jaffe. Regesta PP. R. I. № 3584, № 3587.

1 А1ех. III. IV.

2 Schwarz. Die Feldziige Robert Guiscards gegen das Byz. Reich. Progr. Fulda, 1854.

3 По сообщению Lupus. A. 1082 — traditione quoqundam Veneticorum.

4 Heinemann. Gesch. der Normannen. I. S. 334—339, характерис­тика Роберта.

5 Эта мысль в полном освещении приведена в известных статьях акад. В.Г. Васильевского «Византия и печенеги», помещенных в Журн. Мин. Нар. Просвещения, ноябрь — декабрь 1872.

6 Акад. Василъевский — Журн. Мин. Нар. Просв., ноябрь 1 892. С. 154,155.

7 Αλεξιας. VII. 2 (Р. 333 - 334).

8 Известия Р. А. И. в Константинополе. X. 564.

9' Αλεξιας. VIII. 5 (Р. 401).

1 Наиболее обстоятельный разбор отношений этого времени: А. Петров. Князь Константин Бодин (Сборник статей по славяно­ведению в честь В. И. Ламанского); Ст. Станоевич. Истори]'а српскога народа. 2-е изд. Београд, 1910. С. 67 — 71.

2 А. Л. Петров. Князь Бодин. С. 259 — 260.

3 Αλεξιας. VIII. 7.

4 Fantas. Die Vertriige der Kaiser mil Venedig (Mitteilungen der Instituts fur oesterr. Geschichtsforschung. Erga'nz-Hand, 1885). S. 51 — 128.

5 Подробности у Lenel. Die Enstehung der Vorherrschaft Venedigs an der Adria. Strassburg, 1897.

6 Tafel und Thomas. Urkunden zur alteren Handels und Staatsgeschichte der Republik Venedig mil besonderer Beziehung auf Byzanz und die Levante. I — III. Vien, 1856.

7 Напечатаны в: Fontes rerum austriacarum. XII (Tafel und Thomas. Urkunden zur alteren Handels und Staatsgesch. der Rep. Venedig).

8 Heyd. Histoire du commerce du Levant au moyen-age, edition francaise. I. P. 116 sequ.

9 Tafel und Thomas. I. Na 50; cp. Ns 71.

10 MilIingen. Byzantine Constantinople. P. 216 — 217.

1 Подробности в моих сочинениях: Очерки по истории визан­тийской образованности. С. 1 50 и след.; Синодик в неделю право­славия (Записки Новоросс. унив. Т. 59; Делопроизводство по обви­нению И. Итала в ереси (Известия Р. А. Инст. в К-поле. Т. II).

2 Αλεξιας. Р. 258.

3 Известие Никиты Акомината см.: Tafel. Supplementa hist eccle-siasticae graecorum.

4 Очерки по истории визант. образованности. С. 1 59.

5 П. Безобразов. Визант. писатель М. Пселл. С. 133.

6 В моей статье «Синодик в неделю православия» (Записки Имп. Новорос. ун-та. Т. 59) и в рецензии П.В. Безобразова (Визант. Врем. Т. III. С. 126 и след.).

7 Говорим о сочинении Prantl, Geschichte der Logik. II. Aufl 1885. S. 301 — 302. Рукописи Пселла и Итала хранятся в Мюнхе­не — Cod. Greens 548 и в Венеции Cod. philos.-philol. 208.

8 Карелин. Ранний итальянский гуманизм. М., 1892. С. 763,998.

9 Thurot. De la Logique de Pierre d'Espagne (Revue archeolog. Juillet a decembre. 1864; Revue critique. 1867. T. I).

11 Очерки по истории византийской образованности. С. 168 и след.

12 Αλεξιας. VI — русск. перев., с. 262.

13 Iohannis Zonarae. Ed. Dind. IV. P. 240.

14 Zachariae a Lingental. Jus graeco-romanum. III. P. 385. Rationarium antiquam et novum.

1 Αλεξιας. XIV. 1 (Р. 244).

2 Ramsay. The histor. geography of Asia Minor. P. 78 — 79.

3 NicetasAcominatus. P. II.

4 Van Mit Kngen. Byzantine Churches in Constantinopol. P. 147 — 148.

5 Труды В.Г. Василъевского. Т. I. СПб., 1908.

6 Варяго-русская дружина — там же. С. 263 и след.

7 Σαθα. Μεσαιωνικη βιβλιοθηκη. IV. С. 144.

8 Труды В.Г. Василъевского. Т. I. С. 307.

9 Труды Василъевского. Т. I. С. 376.

10 Василъевский — Журн. Мин. Нар. Просв. Декабрь 1875; Тру­ды. Т. I. С. 109.

11 Труды Василъевского. Т. II. С. 37—38.

1 Heinemann. Geschichte der Normannen. I. S. 193; (ieispar. Roger II und die Grundung der normannisch-sicilischcn monarchie — с хо­рошим указателем литературы.

2 Caspar. Roger II. S. 9.

3 Amari. Storia dei musulmani di Siciliu. III. P. 309.

4 Miklosich. Acta et diplomata graeca. Ill; Heyd. Histoire du com­merce du Levant. 1. 193.

5 Cinnami Historian. II. 4 (P. 37).

6 Пользуемся здесь словами В.Г. Василъевского. Из истории Византии в XII в. (Слав, сборник).

7 Особенно Draseke b: Zeitschrift fur die Kirchengesch. XXI. S. 160.

8 Otto Freising. Gesta Friderici I (Mon. Germ. Hist. XX. P. 363).

9 Cinnami II. 4. P. 36 (Bonnae, 1836).

10 Подробности у Caspar. Roger II. S. 357.

1 1 Monum. Germ. XX. P. 389.

1 2 Endlicher. Monumenta Arpadiani; основное сочинение по истории Венгрии: Fessler. Geschichte von Ungarn. II Aufl. Leipzig, 1867. I. S. 80, 105; очень хорошая популярная история: Sayous. Histoire generale des Hongrois. Budapest; Paris, 1900. P. 56.

13 Iaksch. Zur Lebensgeschicht. Sofias der Tochter Konig Bela II von Ungarn (Mitteil. der Instit. fur oesterr. Geschichtsvorsch., 1888, Erganz. Band II. Heft. S. 361).

14 Smiciklas. Codex diplomaticus regni Croatiae, Dolmatiae et Slavoniae. II.

1 Cbabot. Michel le Syrien, Chronique. Paris, 1899 — 1904. 3 vol.

2 Nicetas Acominatus. Р. 56.

3 Подробности у Cbalandon. Jean II Comnene et Manual. P. 95.

4 Ibn el Athir. Recueil des historiens des Croisades (Historiens ori-entaux. I. P. 427).

1 Cinnami. Р. 35, 20.

1 Васильевский. Из истории Византии в XII в. (Славянский Сборник).

2 Nicetas. Lib. II. C I.

3 Nicetas. P. 101 — 102.

4 Лучшие и официальные сведения: Wibaldi epistolae — Jaffe. Monumenta Corbeiensia. Berlin, 1864. Здесь, между прочим, личные письма Конрада к императрице Ирине (Берта).

5 Otto Freising. Gesta Friderici (Mon. S. XX).

6 Kap-Herr. Die abenlandische Politik Kaiser Manuels. Strassburg, 1881; Cbalandon. Jean II Comnene et Manuel I. Paris, 1912. P. 343. Ос­новное место о договоре с папой: Jaffe. Monum. Corbeiensia. P. 547.

7 Cinnami, P. 169.

8 Nicetas Acorn. P. 127 (II. 8).

9 IV. 14 (Р. 171 — 172).

10 Lib. V.C. 7P. 218—219.

11 Baronius. Annal. ecclesiastici. XIX. P. 251.

12 Nicetas. P. 265; Визант. Временник. XIV. С. 337.

13 Nicetas. VII. 1.

1 Новакович. Српске области X и XII вв. (Гласник 48); Охридска архиепископия у почетку XI в. (Глас. 76); Ковачевич. Неколико питаньа о Стефану Неманъи (Глас. 58); Станоевич. Истори)а српско­га народа. 19Ю; в особенности: Его же. Борба за самосталност ка­толичке цркве у Неманьичск] држави. Београд, 1912; Анастасиевич. Зот о године смерти Неманьине. Београд, 1913 (Глас. 92); Jirecek. Gesch. der Serben. I Viertes Kapitel. S. 210.

2 Известия Р. А. Инст. в Константинополе. XII.

3 Archiv fur Slav. Philol.

4 Станоевич. Борба за самосталност католичке цркве. Бео­град, 1912 (предисловие).

5 Parley. Hierocles. Synecdemus. Р. 124.

6 Во всем этом вопросе пользуемся прекрасной работой бел­градского профессора Станоевича «Борба за самосталност като­личке цркве», где приведена и литература предмета (с. 25, 27).

7 Jirecek. Gesch. der Serben. S. 221.

8 Recueil des historiens des Croisades (Historiens occidentaux. T. I. P. 946 — 947); Wilbelmi Tyriensis arcbiepiscopi. Lib. XX. Cap. 4.

9 Jirecek. Gesch. der Serben. S. 250; Cbalandon. Jean II Comnene. P. 392.

10 Nicetas. De Manuel V. C. 4 (P. 206—207).

11 Cinnami Historiarum. VI. C. 11 (P. 286—288).

12 Regel. Fontes rerum byzantinarum. I. P. 43—44. Об этом же эпи­зоде — произведение Манасси (Визант. Врем. XII. С. 75).

13 Станоевич. Истори)а српскога народа. Друго изданье. Бео­град, 1910. С. 92-93.

14 Достаточно указать: Грот К.Я. Из истории Угрии и славян­ства в XII в. Варшава, 1889; академик В.Г. Васильевский. Из истории Византии в XII в. (в Славянском Сборнике).

15 Cinnami. Р. 249.

16 Nicetas. Р. 179.

1 Cinnami. P. 36.

2 Cinnami IV. C. 22 (P. 191).

3 Прием подробно описан у Никиты (III. 5. Р. 154) и у Киннама (V. 3. Р 204).

4 Michel le Syrien. Recueil des historiens des Croisades. Historiens Armeniens. I. P. 355.

5 Nicetas Acominatus. VI. 2. P. 233.

6 Cbalandon. Jean II Comnene. P. 419.

7 Nicetas. C. 3.

8 Это весьма ясно в изложении Chalandon. Jean II Comnene et Manuel. Р. 520—523.

9 Nicetas. De Manuele. III. С. 5.

10 Книга V. Гл.4.

1 Nicetas. P. 151.19; 318.

2 Wilken. Historische Taschenbuch v. Raumer, 1831; Tafel. Komnenen und Romannen. Ulm, 1852; Ф.И. Успенский. Цари Алексей II и Андроник — Журн. Мин. Нар. Просв. Ноябрь — декабрь 1880.

3 Pervanoglon. Historische Bilder aus dem Byzant. Reich: Andronicus Comnenus. Leipzig, 1879— 1880.

4 Nicetas. Р. 452.

5 Для оценки характера см. ряд моих статей в Журн. Мин. Нар. Просв. «Цари Алексей II и Андроник» (ноябрь — декабрь 1880) и «Неизданные речи и письма Михаила Акомината» (январь — февраль 1879).

6 Λαμπρος. Μιχαιλ Ακομινατου τουΧωνιατου τα Σωζομενα.

7 Ibid. I. 157.

8 Nicetas. P. 304.

9 Подробный рассказ у Никиты Акомината: De Andronico Lib II. С. 11 -12 (Р. 448-458).


Понравилась статья? Добавь ее в закладку (CTRL+D) и не забудь поделиться с друзьями:  



double arrow
Сейчас читают про: